Pre neki dan udjem u voz i vidim knjigu na sedistu. Hm, neko je zaboravio, necu da je diram, kondukter ce je naci, pa ce se neko vec javiti da ju je izgubio. Ali, niko mi ne brani da vidim koja je knjiga.  

 

 

Pogled mi padne na ono sto je zalepljeno na vrhu naslovne strane:

 

 

Ovo je jedna knjiga na putovanju…. ko je nadje, moze da je procita…… i zatim opet negde ostavi……

….. bila je vec u…..   (stoji na unutrasnjoj strani korica)

 

Heeeeeeeeej!!!!!!!! :D

 

Bila je u vec 3 grada u Nemackoj, doduse sve u okolini, neko je poneo na proputovanje kroz Svedsku, pa ostavio opet negde u Nemackoj! Ja sam cetvrti koji je knjigu nasao! Ceo dan sam bio radostan i svima se hvalio sta sam nasao!

 

 

 

 

 

Iskreno, nisam ni znao da tako nesto postoji. A sve je otprilike poteklo od ideje „Where’s George?“ gde moze na osnovu serijskog broja da se prati kretanje odredjene novcanice. A pri tom, nikako, ali nikako ne smemo da zaboravimo sjajnu ideju „Where the hell is Matt?“

A meni je to sa knjigom bas cool ideja! Ja sam bas fasciniran tim stvarima, recimo da si ujutru na jednom mestu na zemaljskoj kugli, a posle nekoliko sati negde skroz drugde, u drugoj drzavi, mozda cak na drugom kontinentu. Ko zna gde su zavrsile neke moje knjige, kasete, ploce koje sam pozajmljivao i koje ce mi biti vracene nekih 5 minuta posle „Zajma za preporod Srbije“. Ko zna ko u svetu ima negde mozda moju sliku ili nesto moje, a da ja to ni ne znam. Znam u svakom slucaju, da, recimo, moju sliku ima 1 tip sa Himalaja. Doduse, on zivi ovde, ali mozda ponese roditeljima da pokaze sa kim je isao na kurs jezika. A prvo sto sam ga pitao, kad sam ga upoznao – Je li, jesi video Jetija? Ma i ovaj internet je cudo, ima svasta. Mozes, recimo, da saljes i da primas razglednice, ali one prave, sto se salju postom, iz celog sveta. I to mi je bas coolishitj ideja!

A, mislim se nesto, kolike li su sanse da se bas meni desi da nadjem knjigu? Mislim, ovde zivi oko 80 miliona ljudi. Sanse da dobijes premiju na loto-u su 1:41.000.000. Tu svako misli – mozda ce bas mene da strefi. Sanse da dobijes rak na plucima, ako si pusac, su 1:10.000. A tu svi misle – ma nece bas mene da strefi.

Naravno, da igram loto, meni bi sanse bile 1:milijardu, ali sto umem da ugazim u goovnoooo…. Prijatelju, pa ja ti imam detektor za piece of shit, da ga nemaju ni oni kuchici sto traze drogu. Nalazim ga bez rashlji, kume. Koliko mi se puta to vec desilo, lagano bih trebao da pocnem da razmisljam da vodim evidenciju.

Mozes da zamislis, eto, onomad na putovanju iz istocne u zapadnu Evropu, negde posred Istocnog Carstva, skrenemo na parking da napravimo pauzu. Ja uredno parkiram auto i, kao u filmu - otvaraju se vrata, izlazi noga i staje u – sta? Piece of shit!!! I to ne bilo kakvo! Prijatelju, ja imam nogu broj 46, ovo cudo je bilo 52! Minimum!!! K’o patika Shaq Attack-a! Sunce ti jebem, pa jel’ bas ovuda morao da prodje onaj Hanibal sa slonovima? Dvadeset minuta sam ga cistio! I slovima dvajes’ punih minuta, kume, cisti, trljaj o travu, cisti papirom, peri pod cesmom. Pa ne mosh se oslobodis cudovista! K’o da sam riljao po njivi, a ne vozio kola. Eeeej, pazi, od onolikog parkinga, a znas kol’ki je, neko nadje da mu ga da po shit happens bas na prolaznom mestu. Ma sta bre kol’ki parking, ja sam presao, brat bratu, oko 500 km da bih, od moguceg 83.871-og kvadratnog kilometara (da ne kazem 8.387,1 hektara) Istocnoga Carstva stao bas na ovih 0,0006 kv. kilometara!!! Ej, bre!!! Pa ja sam precizniji nego rakete Zemlja-Zemlja! A kad ugazis u the piece of shit, svi kazu – joj, sreca! E, izem ti takvu srecu! Da sam dobio pare za svako gazenje, danas bih bio po zanimanju tajkun.

 

 

Nego, sta sam ono poceo? A da, knjiga….

 

 

Puno pozdrava iz al’bibilolepodasamJumper „zapadnoevropskog grada“

 

Connor MacLeod of the Clan Macleod

 

 

P.S. Nagradno pitanje: Od 200 automobila na parkingu, koji je moj? Pa, k’o da krave lete, a ne ptice….. Mada, dobro, nisam ja najgori…..