Mislim, da se razumemo, NEMA SREĆNE LJUBAVI!

U stvari, nisam se dobro izrazio.

Tačnije rečeno, NEMA LJUBAVI KOJA SE ZAVRŠI HAPPY END-om!

To je moja teorija. Na kraju se uvek svede na to da je neko ostao povredjen, napušten ili unesrećen u bilo kom obliku.

 

Ima nekoliko varijanti:

- ako osoba A napusti osobu B, onda je osoba B najčešće unesrećena.

- mogu nekad i sporazumno da se rastanu, ali mora bar malo da pate. Znači, opet isto.

- ne moram ni da pominjem naprasno prekinute ljubavi prouzrokovane nekom nesrećom, tipa smrtni slučaj...

- a mogu i da se vole do groba, da zajedno dočekaju starost, imaju puno ljubavi, poštovanja, dece, unučadi i svega što im treba i.... i..... i jednog dana osoba A umre. I šta onda? Opet je osoba B unesrećena, pa makar živela 1 dan duže.

 

Znači, obrni - okreni, ima srećnih ljubavi, ali nema ljubavi sa srećnim krajem, pa to ti je.

 

 

 

I nisam ja tu sad pesimista, unesrećeni ili Bogznakako razočaran u ljubav. Ne!!! Nikako!!! Samo konstatujem i primećujem šta postoji.

Ja taj UNhappy end više gledam kao cenu koju treba platiti da bi se doživelo ono pre toga. Sto veća ljubav, veći ti račun na kraju. Pa sad, kako je ko spreman da plati. Neko nije, neko se boji. Svako ima svoje razloge pro et contra. A meni... meni nije žao da plaćam, koliko god da košta....

 

 

Puno pozdrava iz neizlečivoromantičnogiuvekupotrazizapravomljubavlju “zapadnoevropskog grada”

 

Connor MacLeod of the Clan MacLeod

 

 

P.S. A baš čudno da nigde ne daju popust na količinu...