Ako niste znali, danas je MEDJUNARODNI DAN LEVORUKIH.

Navešću samo malo činjenica (ostalo možete da pročitate, recimo, ovde):

 

Levoruki su, po definiciji, osobe koje više koriste levu ruku.

Kao mogući uzrok toga je urodjena dominacija desne moždane hemisfere.

Pre se to nije smatralo za „najnormalnije“, pa su bili izloženi mnogim predrasudama.

Kod neke dece je pokušano da budu „prevaspitana“ na pisanje desnom rukom. Istraživanja su pokazala da to može da izazove negativne posledice, poput psihičkih smetnji, problema u školi, problema sa govorom i sl.

Generalno gledano, levoruki ljudi su individualisti, kretivni, intuitivni, razmišljaju strateški, imaju neobično dobru muzičku memoriju, osećaj za proporcije, pa su zato veoma zastupljeni u umetnosti i arhitekturi.

 

Neke poznate levoruke ličnosti:

Jovanka Orleanka, Cezar, Alexandar Veliki, Ramzes II, Napoleon, kraljica Elizabeta, Fidel Castro, Che Guevara, Dzek Trbosek, Billy the Kid, John Dillinger, Kurt Cobain, Phil Collins, Jimi Hedrix (mada on može da se uvrsti i u "zuboruke" i "izaglavoruke"), Paul McCartney, Albert Einstein, Nikola Tesla, Picasso, Michelangelo, Leonardo da Vinci, Charlie Chaplin, Robert DeNiro, Kermit, Bart Simpson, Ned Flanders, Angelina Jolie, Demi Moore, Keanu Reeves, Ayrton Senna, Pele, Maradona, Bil Gates…. 

 

 

 

Pošto sam danas čuo na radiju da je dan levorukih, to me bacilo u duboka filozofska razmišljanja. Zato mi je bila potrebna i ona druga hemisfera mozga, pa sam odmah uložio Kviska na ovu moju jednu hemisferu i počeo (gle čuda) da intenzivno razmišljam sa obe (kažu da Kvisko duplira). I čudio se sve vreme šta mi se to dimi iznad glave.

 

 

I počne ti moj „brain storming“.

 

Šta ja to, u stvari, radim levom rukom (s’ obzirom da sam dešnjak):

 

Na levoj ruci nosim sat.

Kad vozim, obavezno držim levom rukom volan, drugom menjač (ili koleno suvozača, tj. suvozačice).

Ako slučajno držim volan desnom, onda je leva u fiziološkom položaju zvanom „koska na prozoru“. Otud leva ruka brže pocrni od desne.

Ako jedem samo viljuškom, onda je držim u desnoj ruci. Ako koristim i nož, onda viljušku premeštam u levu. I jako sam vešt. Ko ne veruje, nek’ dodje da vidi kako operišem po pilećem bataku i po ribi kojoj treba da se izvadi kičma i kosti. Nije mi ni neurohirirg ravan.

Kad telefoniram, uvek držim telefon u levoj ruci. Toliko sam koristo levu stranu, da sam na kraju počeo da bolje čujem na levo uvo. Bar mi se čini. Zato u diskoteci uvek nameštam levo uvo kad mi neko nesto priča. Ne bi me čudilo da mi desno uvo atrofira jednog dana.

Kad sviram gitaru, hvatam akorde levom rukom.

Kad sviram bubnjeve, levom rukom udaram doboš.

Kad samo probam da sviram klavir, leva ruka je ta kojoj moram više pažnje da posvetim (da ne kažem - otima se kontroli).

Kad letim k’o Supermen, uvek mi je leva ruka ispružena.

Posle sexa, ali ne uvek, znam da smestim žensku na levu ruku, dok ležim na ledjima, a ona okrenuta prema meni, sa (naravno) levom rukom i levom nogom preko mene. Mmmm, jos samo cigara fali. Nekad mi prosto žao što sam prestao da pušim.

Probao sam par puta da dr…. ahkm, da onanišem levom rukom. Po preporuci. Kažu, ko da je tudja, pa ti lepše. Ono stvarno ko da je tudja, ne mogu da izvodim one „ravnomerne periodične oscilacije“. A i nije mi nesto Bog zna kako lepše.

Dalje, leva ruka je dala vrlo veliki doprinos mom školovanju u tom smislu što čovek može pri prepisivanju da smestu puškicu u levu ruku dok piše desnom.

Kažu - čizma glavu cuda. A ja dodajem – i leva ruka. Od kad sam oženjen, kad god sam se rukom lupio po čelu, setio sam se da imam burmu na prstu. E tu uskače sad leva ruka u igru. Ako ne skineš burmu levom, ima da boli kad se pukneš desnom po čelu.

Levu ruku najčešće koristim za oslanjanje na šanku kad sam u kafani. Onda desna ima slobodan rad za čaše, flaše i ostali inventar.

 

Generalni uticaj leve strane na moj život:

 

Da krenemo odozgo na dole:

 

Namigujem najčešće levim okom. I to pretežno devojkama.

Uvo sam već spomenuo. Mada kad smo kod ušiju, kad razmislim, kod devojaka, obično je levo uvo to koje prvo od njih dva doživi „tretman“ mojih usana i jezika, pri ljubljenju. Onda ide leva strana vrata.

Levi biceps mi je zapušteniji (čitaj: manji) od desnog.

Levo <BEEP!> mi je veće od desnog. Nisam merio, nego odokativnom metodom.

Levom nogom šutiram kad igram fudbal.

Preporučujem album Bon Jovi-a „This Left Feels Right“. Neki od najvećih hitova u (ne baš skroz) unplugged varijanti, ali malo izmenjeni + 1 pesma live. Banja za uši. Za oba, ne samo za levo. Moram da vidim da li ima isti album, ali ceo live.

 

Za domaći zadatak zadajem obaveznu lektiru, fenomenalno-sjajni i sjajno-fenomanenalni post na istu temu: Mladi luk - Marš ljevorukih.

Dalje, svi smo čuli za levo orijentisani politički pravac, koji nam je poznat po jednom mesecu koji pada u godišnje doba zvano „leto “ i po jednom cvetu u kosi. Mislim da je cvet isto sa leve strane. Ne znam tacno.

Kad prelazim ulicu moram da pogledam prvo levo, a nekad samo levo.

Spavam često i na levoj strani, mada preferiram desnu.

 

 


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

P.S. A kad pogledam, za taj zapadnoevropski grad mora čovek da skrene levo kod Albukerkija….